Iz sledećeg videće se, da nije baš tako besmisleno, kao što se obično drži, ono kod nas nazvano „babsko gatanje“ o sijanju semena u izvesne dane s pogledom na mesec. — Naukom je dokazano, da biljke pod uplivom sunčeve svetlosti razlažu u svom organizmu ugljenu kiselinu u njene sastavne delove; no tako se isto zasvedočilo da ovo isto biva i noću i pod uplivom mesečeve svetlosti — razume se srazmerno jačini mesečeve svetlosti prema sunčevoj. Bez izuzetka svi baštovani i šumari, na osnovu dugovremenog iskustva potvrđuju ovo na sledeći način: „biljke do kojih nam bujnosti nije stalo toliko-koliko do obilnosti u plodu, kao što je grašak, pasulj, sočivo, krompir i t. d. valja sijati prva četiri dana poslednje četvrti, dakle kad su noći mračne, to jest, kad mesec pred zoru izlazi: a one biljke, za koje hoćemo da nam brzo i bujno porastu, kao što je: kupus, salata, spanać, karfiol i drugo, valja sijati o mladini, dakle kad mesec već po zalasku sunca počne svetliti. Kad se dakle seme o mladini posije, tada je ono smalo izuzetka, pod neprekidnim uplivom svetlosti — i danju i noću: procese dnevne ishrane ne prekida se, nego se produžava i noću, samo u manjoj meri; te s toga te biljke brže i bujnije rastu i ranije cvetaju. Ako li pak, kao u prvom slučaju, ne potrebujemo bujnu i ranu biljku, onda umaljavamo vreme dejstvovanja svetlosti, sijući biljku kad su noći mračne“.