Blato iz ustojani bâra ima vrlo mnogo hraneći čestica za useve, jer u jednoj ustojanoj bari ima nebrojeno pocrkani nasekoma i istruli trava, koje one čestice u sebi imaju, koje su naraštaju usevima nužne. Naravno da je vrednost jednog ili drugog blata različna. Blato iz bâra, u kojima je gara i druga đubreta bacano, mnogo je u snazi hranećoj jače, od onog, koje je samo u dolji kakvoj povodom kiše postalo. Mi imamo po seli dosta takovi bara, u koje se odpadnuti lep od kuće, valjci, ciglje, kreč, gar, slama i t. d. baca, i koje samo u selu vazduh kvari. Ove bi se bare zemljom izsušiti i popuniti, a to blato za gnojenje useva za siromake, koji dosta marvena gnoja nemaju, upotrebiti dalo. Jendeci po selima, u koje se svako đubre baca, mogli bi se češće čistiti — koje je i za čistoću nužno — a to đubre i blato za gnojenje useva upotrebiti. Skoro svaka kuća ima pred sobom po selima duž celog mesta svoj jendek, u koji: perje, slamu, gar, i t. d. baca, koje stvari ovde iztrunu, i koje se posle u bašti — u manjoj kolicini — za gnoj upotrebiti daju. Ovakovo blago, sa štalskim đubretom pomešano, odveć dobar gnoj za svake useve daje.
Gnoj hrani i podražuje useve naše; bez gnoja nema dobra useva, a kad čovek nema dosta gnoja od marve, mora gledati, da ga s’ druge strane dobije. Šta više, i prah sa sokaka, kojim marva prolazi, odveć je dobar gnoj.
Ovakovo skupljanje gnoja neće mnogima nuždno biti, al bogme je mnogima i potrebno, osobito siromašnijem svetu: — a zašto se nebi čovek pomogao gdi god može.